Графички приказ основних показатеља о становништву

Најчешћа питања

 

1. Када су почеле припреме за Попис становништва, домаћинстава и станова 2011?

Званично, припреме за Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. (у даљем тексту: Попис становништва) отпочеле су одржавањем Саветовања (март 2008) на којем су еминентни стручњаци из земље и из иностранства изнели своје сугестије и предлоге за дефинисање методолошког оквира Пописа становништва. Након овог саветовања отпочеле су интензивне методолошко-организационе припреме Пописа становништва.

С обзиром на то да је реч о изузетно важном и комплексном статистичком истраживању, за чије је спровођење било потребно ангажовати и обучити око 60.000 лица, било је неопходно да се тестирају сви припремљени пописни инструменти како би се благовремено уочили и отклонили евентуални недостаци. Пракса свих држава јесте да се годину или две године пре спровођења Пописа становништва спроведе тзв. Пробни попис. Републички завод за статистику (у даљем тексту: Завод) спровео је Пробни попис у периоду од 1. до 15. априла 2009. године (на узорку од 50 пописних кругова пописано је 10,5 хиљада лица и око четири хиљаде стамбених јединица и домаћинстава).

Такође, у периоду од 1. до 15. новембра 2009. године, у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и Националним саветом ромске националне мањине, а уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој (Swedish International Development Cooperation Agency – SIDA), спроведен је и посебан пробни попис под називом „Едукација Рома за учешће у Попису 2011“. Изабрана су 24 пописна круга у којима је, према резултатима Пописа 2002, ромско становништво било најзаступљеније, а за теренски рад ангажовани су инструктори и пописивачи ромске националне припадности. Циљ овог пробног пописа био је да се Роми активно укључе како у теренско спровођење Пописа становништва, тако и у медијску кампању, те да се ромско становништво ближе упозна са начином спровођења Пописа становништва и питањима која се у оквиру њега постављају.

Током 2010. године интензивно се радило на припреми свих неопходних инструмената – и методолошких и организационих. Једна од најважнијих активности била је припрема теренске документације (описи и скице свих пописних кругова). На овим пословима, у складу са Законом о попису становништва,  домаћинстава и станова 2011, ради Републички геодетски завод у сарадњи са Заводом и општинским и градским управама.

2. Да ли се у свим земљама попис становништва спроводи у исто време?

Пракса је да се пописи становништва спроводе на сваких 10 година, и то око године која се завршава са нулом.

Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, као и у скоро свим европским земљама, спроведен је 2011. године. На овај начин, поред методолошке упоредивости (све државе региона ECЕ у своје пописне обрасце укључиле су тзв. основна обележја из међународних препорука за пописе око 2010. године; за исказивање резултата пописа користиће се стандардне међународне класификације), обезбеђује се и временска упоредивост пописних података.

3. Које су најкрупније измене у односу на Попис 2002. године?

У низу пописа спроведених на нашим просторима, сваки наредни попис превазилазио је комплексношћу свог садржаја претходне пописе.

Најкрупније измене у односу на Попис 2002. године јесу:
– увођење питања о инвалидитету;
– проширивање блока питања о међународним миграцијама; за лица која су икада    живела у иностранству прикупићемо и податак о главном разлогу досељења/повратка у Републику Србију (породични разлози, школовање, реадмисија и сл.);
– увођење питања о de facto брачном статусу (добиће се подаци о ванбрачним заједницама);
– питања о компјутерској писмености;
– пописивање бескућника;
– примена нових методолошких решења за праћење активности становништва итд.

4. Колико је пописивача било ангажовано?

Било је ангажовано близу 37.000 (плус 10% резервних) пописивача, који су прошли тродневну стручну обуку. Пописиваче су, у складу са прецизно дефинисаним критеријумима, бирале пописне комисије које су биле формиране у општинама и градовима.

Основни услов који је морао да буде испуњен да би неко лице могло да конкурише за посао пописивача јесте да је пунолетно и да има најмање завршену средњу школу.

Поред пописивача, за непосредне теренске активности било је ангажовано и око 5,5 хиљада општинских инструктора и чланова општинских и градских пописних комисија.

5. Када су објављени први резултати Пописа становништва?

Први, прелиминарни резултати о броју становника, домаћинстава и станова, по општинама и градовима, објављени су непосредно након завршетка теренске акције (у новембру 2011. године).

Када је реч о коначним резултатима Пописа становништва, они ће бити објављивани тек након завршеног уноса и обраде података, и то према плану публиковања Завода, сукцесивно, током 2012. и 2013. године. Према већ устаљеној традицији, најпре ће бити објављени коначни резултати Пописа становништва о етничким обележјима становништва и полу и старости.

6. Када ће бити спроведен Попис пољопривреде?

Попис пољопривреде биће спроведен у периоду од 1. октобра до 15. децембра 2012. године.

Светски програм пописа пољопривреде 2010. препоручује да све земље у периоду од 2006. до 2015. године спроведу попис пољопривреде у складу са њиховим специфичностима и да при том имају у виду потребу за прикупљањем минимума података неопходних за анализу и праћење на међународном нивоу. Спровођење Светског програма пописа пољопривреде 2010. поклопило се са националним потребама, с обзиром на то да комплетан попис пољопривреде у Републици Србији није спроведен од 1960. године и да недостају структурни подаци о пољопривреди на нивоу газдинстава.

На путу приступања Европској унији (ЕУ) пољопривреда Републике Србије мора да се прилагоди низу прописа и стандарда које прописује ЕУ, који ће у великој мери изменити стање у нашој пољопривреди. Пописом пољопривреде 2012. (у даљем тексту: Попис пољопривреде) обезбедиће се подаци о структури пољопривредних газдинстава, локацији, земљишном фонду и категоријама коришћења пољопривредног земљишта, површинама под усевима, броју воћних стабала и чокота винове лозе, наводњавању, употреби минералних ђубрива и средстава за заштиту биља, броју стоке – по врстама и категоријама, пољопривредној механизацији и објектима, радној снази, продаји пољопривредних производа, органској пољопривредној производњи и др.

Завод је планирао припрему и спровођење свих пописних активности, водећи рачуна о томе да се на најрационалнији начин искористе постојећи кадровски ресурси и финансијска средства. Од изузетног значаја за успех Пописа пољопривреде јесте идентификационо повезивање између два пописа. Наиме, за сваки пописни круг, на бази резултата Пописа пољопривреде, одмах по завршетку теренског пописивања, биће направљене листе домаћинстава која поседују пољопривредно газдинство. На тај начин биће формиран оквир за спровођење Пописа пољопривреде.

7. Колико је новца потребно за Попис становништва и Попис пољопривреде?

Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова 2011, за спровођење свих пописних активности у периоду од почетка 2010. до краја 2013. године планирана су укупна финансијска средства од 2,7 милијарди динара, док су за спровођење Пописа пољопривреде утврђена финансијска средства од око 1,5 милијарди динара.

Према анализи Уједињених нација из октобра 2009. године, када се посматрају земље које спроводе попис на традиционалан начин, Република Србија спада међу земље са најнижом ценом пописа по становнику, која износи 5,9 долара.

То је знатно нижа цена у поређењу са земљама у региону. Примера ради, за спровођење пописа у Хрватској биће издвојено 6,8 долара по становнику, у Босни и Херцеговини 7,5 долара, а у Македонији 7,2 долара.

Далеко више средстава за попис издваја се у нпр. Грчкој (11,6 долара), Великој Британији (12,3 долара), Италији (13,8 долара), Канади и Аустралији (17,4 долара), Ирској (24,3 долара), док је у САД цена пописа по становнику чак 48,9 долара..